Kroz naše grupe je prošlo preko hiljadu četiri stotine odraslih polaznika. Oni koji završe kurs i zaista progovore nemaju više slobodnog vremena od ostalih. Imaju drugu organizaciju.
1. Kratko i često, umesto dugo i retko
Petnaest minuta svakog dana pobeđuje dva sata jednom nedeljno. Jezik se uči ponavljanjem u vremenu, ne količinom po sesiji.
2. Vezuju učenje za postojeću naviku
Posle jutarnje kafe, u prevozu, pre spavanja. Nova navika se najlakše kači na staru.
3. Ne čekaju savršene uslove
Čas u slušalicama iz automobila je bolji od propuštenog časa.
4. Koriste jezik van časa
Serija bez titlova, podkast na putu do posla, e-mail koji su mogli da napišu na srpskom.
5. Mere napredak situacijama, ne lekcijama
„Danas sam odgovorio na pitanje na sastanku“ je bolji pokazatelj od „prešao sam lekciju 12“.
6. Dozvoljavaju sebi greške
Polaznici koji se najviše stide najsporije napreduju. To nije stvar talenta nego količine izgovorenih rečenica.
7. Imaju rok
Put, sastanak, ispit, konkurs. Cilj sa datumom menja ponašanje više nego bilo koja motivaciona poruka.
